U Srbiji se malo trguje elektronskim putem i u poređenju sa zemljama u okruženju. U prošloj godini promet trgovine preko interneta bio je oko 120 miliona evra, što je veoma mali deo ukupne trgovine. U Srbiji 94 odsto preduzeća ima internet, ali od toga samo 23,3 odsto praktikuje da trguje preko interneta. Kod građana preko interneta nije kupovalo 87 odsto korisnika, a razlog za tako malo korišćenje interneta je nepoverenje u e-trgovinu. Stanovnci Evropske unije na kupovinu preko interneta godišnje potroše prosečno 860 evra, dok je taj prosek u Srbiji ispod 60 evra. Predstavnici softverske kompanije Aseko SEE (ASSECO SEE), koja se bavi izradom programa za banarstvo i eletronsku trgovinu, istakli su da su internet transakcije u Srbiji bezbedne.
Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović ocenio je danas da se u Srbiji malo trguje elektronskim putem i u poređenju sa zemljama u okruženju.
Na okruglom stolu magazina Bankar o e-trgovini u Srbiji i elektronskom banakrstvu, Vesović je naveo da je u prošloj godini promet trgovine preko interneta bio oko 120 miliona evra, što je, kako je istakao, veoma mali deo ukupne trgovine.
Prema rečima Vesovića, u Srbiji 94 odsto preduzeća ima internet, ali od toga samo 23,3 odsto praktikuje da trguje preko interneta.
Kod građana preko interneta nije kupovalo 87 odsto korisnika, rekao je on, dodajući da je razlog za tako malo korišćenje interneta nepoverenje u e-trgovinu.
Vesović je kao primer naveo da stanovnci Evropske unije na kupovinu preko interneta godišnje potroše prosečno 860 evra, dok je taj prosek u Srbiji ispod 60 evra.
Predstavnici softverske kompanije Aseko SEE (ASSECO SEE), koja se bavi izradom programa za banarstvo i eletronsku trgovinu, istakli su da su internet transakcije u Srbiji bezbedne.
Navodeći da trenutno samo jedna banka pruža podršku za elektronsku trgovinu, Branislav Popović je rekao da je mala domaća ponuda problem malog obima trgovine u Srbiji.
"Mislim da u Srbiji nema više od 100 registrovanih internet trgovaca", rekao je Popović, dodajući da ih je potrebno mnogo više.
On je dodao da je moguće naručivati preko interneta iz inostranstva, ali da je onda problem kako naručeno uvesti.
Pomoćnica ministra trgovine i usluga Srbije Ljiljana Stanković je ocenila da su najveće prepreke za razvoj e-trgovine oporezivanje i carinske procedure.
Prema njenim rečima, do sada nijedan trgovac ili mreža trgovaca nije došla u ministarstvo sa predlogom kako da se stvari promene u toj oblasti.
Zbog toga, rekla je Stankovićeva, Tehnološki fakultet u Novom Sadu za potrebe ministarstva priprema studiju o e-trgovini, čiji je osnovni cilj da se definišu problemi i prepreke daljem razvoju e-trgovine.
Planirano je da nakon završetka studije pri Ministarstvu trgovine bude formiran savet za e-trgovinu.